1. Long Distance Fly Casting Competition, Niš 2010.

Bato, batice, momak, dečko, lepi, slatkišu, pobratime, bratiću...može i tako, lepo zvuči. [You must be registered and logged in to see this image.]

Ipak, ja bih se malo uozbiljio.

Dobro je da se Aco javio. Da nije tog "batice" i FC groznice koju je pokrenuo pre nekoliko godina, sasvim sigurno ne bi bilo ovakvih bacača,
a ni ovog takmičenja. Za zasluge u razvoju ovog sporta zasluženo je dobio povelju od Mušičarske sekcije Niša, 2008. godine. Bože zdravlja,
siguran sam da će prisustvovati narednom takmičenju i sa ponosom posmatrati svoje delo.

NSFly, merilo se rastojanje između bacača i mušice, koja je morala da padne iza vrha mušičarskog konca da bi zabac bio priznat. Naravno,
mušica je bila na sasvim normalnom predvezu.

Bravo za Peru !!!

Mene interesuje jel stvarno neophodna za ribolov da se ovoliko daleko zabacuje , mislim na realne situacije u pecanju ,za sad je ovo za mene misaona imenica

Nico ::

Mene interesuje jel stvarno neophodna za ribolov da se ovoliko daleko zabacuje , mislim na realne situacije u pecanju ,za sad je ovo za mene misaona imenica

Evo ja ću ti odgovoriti...

Toliko daleko ni varaličari ne bacaju , ali onaj ko vlada ovim daljinama na realno potrebnoj distanci od oko 15 +- koji metar igra se sa štapom i kanapom

Možda će zvučati čudno, jer sam organizator ovog takmičenja, ali ja gotovo svaki zabac preko 20 m smatram početničkom greškom tokom ribolova, bez obrzira da li je mušičar na uzanoj Moravici ili 100m širokoj Moravi. O tome treba otvoriti posebnu temu, koja bi bila veoma interesantna.
Međutim, zabacivanje ili fly casting se razvilo u poseban, prilično popularan sport. Naravno, gde je sport, tu je i merenje, nadmetanje. Bacači se najčešće upoređuju ko koliko daleko može da izbaci, što sam ja iskoristio da ih ugostim i omogućim da se u što boljim uslovima nadmeću. Otvoren nam je gradski stadion, razvučena pantljika preko idealno pokošene trave i 19 bacača je proverilo svoje long distance casting mogućnosti.
Zanimljivo je da su sva četvorica prvoplasiranih (30m+) iskusni ribolovci-mušičari, koji svoje mušičarsko vreme ne provode na livadi, već na vodi i nijedan od nas nikada ne bi preporučio predaleke zabace bilo kome.

Apsulutno tačno ! ali"
nemože ni svako biti Ronaldo, Ronaldinjo, Mesi, ?!

Mogu ja kad pichim PES 2010,i ne samo to vec bilo ko...

Mixmaster ::

... ali ja gotovo svaki zabac preko 20 m smatram početničkom greškom tokom ribolova, bez obrzira da li je mušičar na uzanoj Moravici ili 100m širokoj Moravi. O tome treba otvoriti posebnu temu, koja bi bila veoma interesantna. ....

Kao prakticar koji je u ribolovu gotovo svaki dan niposto se ne bih slozi o s ovim. Postoji niz situacija gdje se bez bacanja daleko preko 20, ponekad i preko 30 m tesko moze kvalitetno loviti. Jer su ribe tamo, pobjegle su od kratkih traljavih bacaca. Vidis ih, a ne moze se blize. Ribolovac koji to u slucaju realne potrebe moze i zna dobro raditi ulovit ce znatno vise riba. Kako jezerima tako i na velikim rijekama. Iako, slazem se da ne treba bacati dalje nego sto realna potreba nalaze. I 10 metara moze biti predaleko.

Vjestina i tehnika bacanja koja daje najbolje rezultate u ribolovu znacajno se razlikuje od nacina koji donosi najbolje rezultate u takmicenjima na livadi. Mali tailing, doticaj trave na livadi ne predstavlja problem. U ribolovu to znaci min 15 minuta otpetljavanja i preslagivanja pribora, gubitak ribe, muhe i dobrog raspolozenja. Bacanje 'na sirovu snagu' na livadi prolazi i cesto donosi rezultat. Tako da previse sirovog livadarenja bez kontakta s vodom i ribom cesto vodi u tom (za ribolovca prakticara pogresnom) smjeru.

U ribolovu, gdje se treba prilagođavati terenu, paziti na prezentaciju muhe, prepreke, mjenjati ravnine... mekano, opusteno, tehnicki dotjerano daleko bacanje cesto znaci veliku prednost.

Alp, verujem tvojim rečima jer znam da dolaze od veoma iskusnog mušičara. U spornoj rečenici iz mog prethodnog posta treba obratiti pažnju i na reč "gotovo", koja ukazuje da nije baš uvek zabac od preko 20m početnička greška u ribolovu. Moja iskustva govore da u 99% slučajeva mušičar koji baca što je dalje moguće, pravi bar nekoliko početničkih grešaka. Zapravo, po tome na većini voda u mom regionu, iz prilične udaljenosti, prepoznajem mušičara koji ne vlada osnovnim tehnikama čitanja vode, prikradanja, prezentacije muve, mudrog pretraživanja vode.... i udaljavam se od takvog "bacača" znajući šta osećaju obližnje ribe koje su ga spazile.
Naravno, long distance casting tehnike mogu ponekad biti potrebne kada se bucov ili mladica razjure za ribicama podalje od nas, ili se pojavi šaran na površini daleko od obale. U svakom slučaju mnogo je mudrije pažljivo se približiti na uobičajenu daljinu od ribe koju priželjkujemo na udici, jer je onda zabac precizniji, vođenje muve bolje, kontriranje pouzdanije i borba izvesnija. Tek ako je nemoguće približiti se i ako smo primenili sijaset drugih opcija, pribegavamo svom najdužem zabacu.

U potpunosti se slažem sa tim da su zabacivanje na livadi i zabacivanje tokom ribolova dve različite stvari. Kontrola leta muve, kako napred, tako i pozadi, tokom ribolova mora biti perfektna. Vrlo često treba primeniti i dodatnu "bacačku inteligenciju" i u trenutku promeniti stil bacanja i putanju konca i muve. Dodirivanje vode ili (ne daj Bože) žbunja i granja u backcastu kažnjava se totalnim poremećajem ritma i najčešće obustavlja pokušaj da se muva precizno izbaci na ekstra udaljenost.... Svega toga nema na livadi. Na njoj možete slobodno dodirnuti lepo pokošenu travu, a da vam to gotovo nimalo ne poremeti krajnji rezultat.

Razmišljam o organizovanju takmičenja na vodi, ali tu mi se javlja nova dilema - koga ćemo u žiri? Da li da zovemo bucove, mladice, klenove, smuđeve, pastrmke, šarane ili lipljenove? Samo oni nepogrešivo procenjuju ko ume pravilno da zabaci. [You must be registered and logged in to see this image.]

Tipicna situacija na natjecanju na jezeru:

U camcu su dva ribolovca. Jedan koji zna i jedan koji ne zna bacati. U sredini je sudac koji pola vremena vozi po uputama jednog, pola vremena po
uputama drugog natjecatelja. Sebe mozes pogoditi muhom u glavu koliko puta zelis, ako zelis, ali pogodis li suca, drugog natjecatelja ili ustanes da
bi bilo lakse - tup, trveni karton. Ribolovac koji zna bacati dere konstantnih 30 m namjerno plaseci blizu ribu padanjem strune. Ribolovac koji ne zna
bacati petlja i muci se na 15. Dodatni problem je kada ovaj koji zna posteli camac ovom losijem tako da mora bacati beckend.

Pogodi kakav je krajnji rezultat?

Uh, složeno.
Najbolje da se zasad držimo merenja distanci na stadionima. Dobra je zabava, jednostavno je i nema mnogo "okolnosti".

Zamislite kako bi izgledalo da se sledeći put okupimo predveče, upalimo reflektore i samafor i dovedemo par stotina navijača na zapadnu tribinu [You must be registered and logged in to see this image.] .

P.S. Ništa nije nemoguće.

Prelistavam ovu temu o prvom takmičenju u fly castingu u Srbiji, pa se pitam da nisam možda poludeo. Zbunjuje me to što sam 2 godine nakon ovog, svojim očima posmatrao drugo, nešto skromnije takmičenje, za koje su mi mnogi rekli da je prvo(!?).

U Perućcu se krajem maja ove 2012. održao ispit za FFF FC instruktore, a nakon toga i to "Prvo srpsko otvoreno takmičenje u Fly Castingu", kako piše u najavi na svim ostalim mušičarskim forumima (začudo - ovde ne). Bio sam tamo, položio ispit i čudio se svom "ludilu", jer ako je to "prvo", onda se ovo, iz ove teme, nikada nije dogodilo.