Gros chevesnes à la mouche, fly fishing big chub

Ovaj ih osakati sve na jednom mestu.Verovatno ih ima ko pleve

UH!!!
Ođe ih ima ko pljeve!

Francuska je opasna klendžijska "destinacija".
Klen je popularna riba, a ima ga baš puno.

Ekstra dodatak je i to, što im se bucov navukao preko kanala koji ih spajaju sa Crnomorskim slivom.

Ovaj snimak je bezobrazan .

Murino.stanam to radis jos u vreme zabrane

Kupujem plac pored ove reke.Informacije na PM :)

Pa jbt ovo kao u ribnjaku. Neverovatno.

I da ima u Nisu ovakav vir , da ih "kovete" i prebacite u dzace od krompir

Nema toga u Nišu i okolini. Bar ne od mog rođenja. Ovde narod zna da hvata ribu, a zna i kako se jedu ukusni klenovi. Švajcarci su po tome malo zaostali za Srbima.

Zato je mušičarima Srbije zanimljivo da love klenove. Na ovom mestu sa snimka mušičarenje bi bilo glupo i dosadno, kao lov šat-ganom u kokošarniku. Zato Švajcarcima verovatno ne pada na pamet da mušičare klenove. To bi zaista bilo glupo u ovakvim okolnostima. "Baci-izvadi ribu" isuviše je jednostavna radnja, koja bi možda bila zanimljiva nekom mentalno zaostalom čoveku.

Treba zahvaliti našim sugrađanima, ribokradicama i trovačima, koji su mušičarenje klena učinili veoma komplikovanim i teškim sportom u Srbiji. Da nije njih, ja ne bih nikada mušičario klenove.

P.S.

...a ni ostale ribe.

Ne, ne, ne bi bilo dosadno jer bi se onda uspostavile nove mere i kriterijumi. "Ko uhvati većeg i LEPŠEG" ..zanimljivo je ovo, šta bi bilo kad bi bilo...ima tu dosta prostora za maštarije.

Zamislite samo posle 2-3 osrednja klenolova da vam dopadne ovaj vir...Sve bi ih izmušičario pa makar bilo to nešto najplitkoumnije što sam u životu učinio.

Sad možemo samo da gledamo i da zamišljamo :ziveli :

Baš to zamišljanje je naša specijalnost, ali i najveća greška. Ovde, u Srbiji, mušičari su uglavnom oni koji svakodnevno zamišljaju nešto čega nema niti će ga ikada biti. Svakodnevno pričamo o tome kako bi lepo bilo kada bi bilo više ribe, kada bi bile krupnije, kada bi to bile neke druge ribe...kada ne bi bilo ribokradica i trovača.

Dok mi to zamišljamo i uživamo u svojim maštarijama, štetočine se množe, a ribe nestaju. Bolje je da ne sanjarimo, nego da se malo opasuljimo, jer naši uslovi su zapravo odlični za sport kojim se bavimo. Evo zašto:

Što je riba manje, sport je teži i zanimljiviji. Izvadiš jednog klena kilaša godišnje iz Nišave i već si u 2% mušičara kojima je to ikada uspelo.
U Švajcarskoj, klena kilaša će uloviti i baba od 85 godina koja nikada ranije nije mušičarila.

Dakle, ovde imamo sport, a tamo običnu glupost.

Heheh, zato treba da ponudimo svetskom mušičarskom tržištu jedinstvenu turističku ponudu - "Mušičarenje na opustošenim i zagađenim vodama Srbije", što je pravi izazov za najzagriženije sportiste. Ovo pecanje na bogatim i čistim vodama, gde svaka "šuša" vadi pastrmke i ostale ribe, ne da je dosadno, nego je ponižavajuće za ozbiljnog čoveka.

To je kao vožnja čamcem na bari pored Dunava u odnosu na bujičavu i slapovitu Taru. Tara je nezgodna za čamce, ali zato je sportisti opsedaju. Bara je baš zgodna - idealna, ali to je njen nedostatak u očima onih koji su željni uzbuđenja i sporta.

Možda je to nekome čudno, ali ja se, na primer, ponosim što sam mušičar sa vrlo siromašnih voda koje nikada nisam zatekao u normalnom stanju. One koji su "stasali" na bogatim vodama smatram mlakim ribolovcima, koji ne znaju šta je pravi mušičarski sport. U odnosu na njih, mi sa siromašnih voda smo kao vukovi u odnosu na ovčice. Baš kao kajakaši sa Tare u odnosu na nekog skeledžiju sa vojvođanskog kanala.

Zašto smo satkani tako da uvek, ali uvek stremimo ka ekstremnom?

Ili maštamo o ribnjacima ili se dičimo opustošenim zagađenim vodama . Gde nam je promakla ta zlatna sredina, pitam se.


Niti je cilj da sve reke budu fantazmagorične ribnjače oaze, niti da budu toliko opustosene, obasute smećem i ribokradicama da pravi ribolovac i čovek bude onaj koji skupi hrabrost da tu kroči mušičarskim priborom.

Dakle, snove treba skresati a realnost poboljšati.

Ne možemo se dičiti vodama, koje posvuda mirišu na smrt, ali se možemo dičiti time da smo mušičari u takvim uslovima.

Na bogatoj vodi nije nikakva mudrost postati mušičar i baviti se mušičarenjem. Štaviše, iz našeg ugla gledano, to može biti pomalo glupo.
Popričajte sa nekim ko je posetio neku bogatu reku Sibira i tamo lovio lipljena. Reći će vam da mu je brzo dosadilo da ih vadi kao na traci i da je za samo sat-dva poželeo da se vrati na neku od naših, poluispražnjenih reka. Neki su se i pokajali što su prešli tolike hiljade kilometara i pored gomile ulovljenih riba, jer su ubrzo shvatili da tu nema vrhunskog sporta i nadmetanja sa 10x više različitih prepreka na koje su ovde navikli na putu do ulova i uspeha.

Pustiti našeg mušičara na prebogatu vodu isto je kao pustiti bandži skakača da liftom siđe sa mosta do reke.