I ja ponekad imam posla sa zmijama, ali kad vidim da je to vodena zmija (ribarica, belouška i sl.) ne dodirujem je. Oni koji su imali kontakt sa tim stvorenjima znaju i zašto.
Za razliku od krupnih smukova i otrovnih poskoka, čiji je sistem odbrane preslab za nas (ljude), ove vodenjače imaju nešto što će vas ubrzo ubediti da ih više nikada ne dirate!
Kada su ugrožene, izlučuju veoma neprijatan miris, koji se teško pere sa ruku. Odvratan smrad ne možeš da skineš ni nakon 2-3 pranja sapunom.
Zato ih ja poodavno ne pipam, a poslednji put sam to učinio u krajnjoj nuždi, kada mi je vodena zmija (ribarica) ušla u nogavicu i počela da se penje uz nogu. Džabe sam se tresao, jer ona ne može da se kreće unazad. Što sam više drmao ona se dublje zavlačila. Kada je već bila pri vrhu nogavice, morao sam odozgo da je izvučem.
Naravno da se ne plašim vodenih zmija, ali ovo njeno putovanje ka "nezgodnom mestu" mi nije nimalo prijalo.
!
