Naopaka priča

I kad bi poceo ovu pricu ,ja bih vam je pricao od kraja, jer kakva je ova prica ako  ne bi znali kraj, a ako je  kraj dobar ,onda bi se se zainteresovali, ove moje price tj. privovetke nisu ni interesantne, jer nemaju kraj.Zato  zelim odmah da vam kazem kraj i ako na kraju dobijem deset komentara pod gore nevedenim nastavicu pricu a ako ne, onda sve obustavljamo.A, da  ne zaboravim, ovo je prica o njemu ,, ribaru,, Grigoriju Dzipku.
Ko je Grigorije to tek mozete saznati ako administrator dozvoliii, zato molim ?

Na forumu su sve priče... bez kraja, jedino poneka koju zaključa administracija zbog promene scenarija ima (tužan) kraj

Šalim se ... ovaj post ću obrisati čim nastavi dalja diskusija... ako treba neka specijalna dozvola od administracije imaš je ... mada mislim da svaka ribarska priča nema potrebu za bilo kakvom dozvolom!


Pa da čujemo priču o Grigoriju Džipku ili za početak njen kraj !

Zanimljivo

Džipik hipik ribarski metafizik.

Starije generacije mozda se i sete dogodovstina iz detinjstva a tek ona iz skolskih klupa, no sve je to nekako povezano i sa nasim odrastanjem, tek zivot nauci te nekako , da izmedju deteta i odraslog coveka i nema neke znatne razlike, sem u kolicini i visini i u ceni njegovih igracaka.Prodje tako zivot kao voda u reci neponavljajuci vreme iz nas, no samo ostaju uspomene i secanje na minule godine.
Dete polazi u skolu sa pred ubedjenjem da ce u istoj dobiti batine , bez obzira sto ga roditelji svim snagama ubedjuju da to ne mora biti tako.Tako je meni i moj drug Dzipko rekao pred samim skolskim pragom, sto se na zalost obestinilo veoma brzo.
Naravno odah vec prvog dana u skolskim klupama smo od strane ucitelja razvrstani po velicini , u prvim redovima su sedeli najmanji i tako redom, kasni je ce se razvrstavanje biti po znanju i naravno najgori ce sedeti i u magarecoj klupi, koja je ruku na srce imala prvu svrhu u vaspitnom smislu, bila je to dobra vaspitna ustanova i znao se red, neznalice su uvek bili u njoj i tako se navikava li od samog pocetka da su magarci.Od kad je to ukinuto, neznalice se nikako ne mire sa tim, te sada imas da u zivotu magarci sede u prvim klupama.
Nastavi cemo....

Nakon izvesnog vremena, ucitelj nas ponovo razvrstavao, no sada je bilo razvrstanje po zanimanju nasih roditelja, poceo bih po azbucnom redu, recimo ,, ti Milovanovicu, staje tebi otac po zanimanju,Milovanovic odgovara, moj tata je radnik na zeleznici, hm ucitelj se pocese iza uva pa rece, dobro ti sedni u predposlednju klupu a ti Marija sta je tebi otac, Marija odgovara, moj tata je sekretar u opstini, odlicno ti ces sedeti u prvoj klupi do katedre.
Nastavlja se prozivka, Simic Grigorije , sta je tebi otac, Grigorije ustaje i rece moj otac radi na gradjevini za nadnicu, dobro kaze ucitelj ti ces sedeti pored Milovanovica i tako nas nas dragi ucitelj razvrsta.Sedeli smo tako poredjani svi jednaki kao semenke u lubenici i balavi, no ko bi rekao da medju tim balavim i slinavim mozda sede buduci ministar sekretar KPJ ili delegat skupstine e kad bi smo to tada znali pa da vec tada slatko isprebijamo od sekretara pa do ministra i da eto tu odmah izmeracimo snage a ne da nam posle ti balavci i sline kroje sudbinu?!.
Ali sta ces, tako mu to biva...

Nakon tog razvstavanja, ucitelj je imao pricu o Marku i Janku, Marko je bio sin predsednika opstine i bio je u prvoj klupi , valjan i predan decak dobar djak, dok je Janko ciji je otac bio seljak poljoprivrednik bio rdjav i los djak.Tu je pricu ucitelj cesto ponavljao pred razredom.
U pocetku sam i ja spadao u ne produktivna zanimanja, sve dok nisam pred 29 Novembar doneo ucitelju jedan smotuljak, tako da sam nakon par dana ako nista vise bio sam barem dogurao do druge klupe.
Eto u neku ruku to je bilo i vrednost nase pismenosti i obrazovanja koje ce nas nadalje kroz zivot matrijalno izrazenog kostati.

Kao sto se vec moze zakljuciti a mi vec to veoma dobro znamo da pismenost ima svoju cenu, neki ce je od nas vec od najranijeg detinjstva skupo placati, tako se moze slobodno zakljuciti da oni ljudi koji malo pricaju odmah mozete dati zakljucak za iste da su je skupo platili, dok ovi drugi koji i ne zatvaraju usta i od istih nemozes doci do reci vazda su je jeftino placali , mada se to na prvi pogled ne vidi.
Recimo Milovanovic moj skolski drug do cetvrtog razreda je dao 60 jaja 100 glavice kupusa 10 venca luka i dve prsute.

Zaječar je vazda bio hajducki kraj ali gde bas nadjose tog secikesu za ucitelja.
Kod nas na jugu je valjda uticaj Otomanskog carstva ostavio dublji trag, pa se neke stvari jednostavno ne rade, garant bi ga vec do kraja prve godine neko preslisao matematiku.

Vec zamisljam kako ga gospodin Simic stariji, onako dundjerski strucno, natace na neki lepo tesarski obradjen ali ne omascen kolac!!
(ne znam sto sam ovo dodao ali cekamo pricu dalje)

Skola je i dalje stojala tamo, siva zgrada koja nas je podsecala na kazamat i ako se oko nje u prepodnevnim casovima i velikog odmora cula decija graja uz igru i jurnjavu za loptom dok su devojcice skakale na lastis, uz svu tu igru u toku velikog odmora redar je imao obavezu da opere sundjer za ciscenje table, naravno te nedelje za redara je odredjen nas drug Grigorije, koji je sundjer iskoristijo ujedno obrisavsi istim i svoje opanke, ovaj njegov postupak je primetila Marija i u toku casa dok je ucitelj brisao jedan deo recenice saopstila ucitelju Grigorijev odnos prema skolskom inventaru.
Ucitelj se okrenu pogleda u pracu Grigorija, poluglasno rece Simicu ustani.Grigorije pognute glave ustade, dali je ovo istina sto tvoja drugarica kaze , posle kratkog natezanja, ucitelj sa vrha table dohvati drenov prut presemiti Grigorija preko klupe sa dvadeset siba, posle tih batina svi smo u razredu nasili duple pantalone a svi odreda tog dusmanina od drena gledali sa strahom i podozrenje, dok je on ponosno lezao ka Smuk na vrhu table.
Tako su izgledale prve batine od strane ucitelja na koje cemo se u buduce nazalost navikavati.
Grigorije dugo nece govoriti sa Marijom a po njegovom nagovoru ja sam se solidarisao sa njim kao dobar drug koji ce kroz dalje napredovanje u obrazovanju deliti cesto ,,drenovak,,.
Nasa decija osveta vec se odigrala posle nekoliko dana na velikom odmoru, dok su devojcice skakale preko lastisa, ja veliki solidarista pridjem sledja Mariji i zadignem joj haljinicu cak preko ledja sto je na radost svih prisutnih u blizini izazvao veliki smeh i konacno smo svi videli Marijine gacice a ona je postidjeno zaplakala, zbog toga su je svi zadirkivali i smejali a ja i Grigorije smo pobegli kuci, kao da cemo na taj nacin izbeci sudnji dan i cas posle koga nedelju dana nismo mogli sedete na svojim zadnjicama, sto od ucitelja i roditelja.
Nisam znao da tako bolno i skupo mogu kostati zenske gacice, sto ce se kao odraslom coveku to i biti podvrda.

Ruku na srce bio bih nepavedan kada bih rekao da nije bilo lepih i dobrih trenutaka u toku tog nama osnovnog obrazovanj, sve sto nas je ucitelj naucio a bogami kao sto vidite da nas je to i kostalo ostalo je upisano u nasoj glavi kao na skolskoj tabli.Posebno moram istaci dolaskom koje kakvih drzavnih a i verskih praznika i dok sam u to vreme donosio po neki smotuljak kao i ostali drugovi, tu bi nam se dusa odmorila a mi smo kroz igru sve podnosili a posebno ja i Grigorije koji smo sve vise vremena uz kucevne obaveze i cuvanje stoke provodili zajedno oko reke nanjenim obalama i livadama.
U toku prvog letnjeg raspusta Grigorije ce me upoznati sa virovima i brzacima naseg potoka i cudesni svet sarenih riba, ali do tada jos moramo obrazovanje steci ?!

I šta je bilo dalje?

Setio bih se ja Grigorija uvek kada kada prelomi seta preko duse i srca za detinjstvom ,ali povod na uspomene jacaju kako godine odmicu a i to pismo koje je stiglo iz Kanade probudilo je u meni jos vecu setu,no o njemu bih vam kasnije pripovedao.
Kao sto se moze i zakljuciti odmicali su i skolski dani,cas srpskog jezika i gradja prvih recenica sa imenicama,pa pridevi i zamenice,to je zanas bila ziva zavrzlama.Secam se recimo sklapanje zamenica,,budem bio,,narocito nam je to davalo teske glavobolje,secam se mojih muka da naucim peti padez od imenice pas,svi ostali padezi si isli nekako ali peti padez jednine nikako mi nije usao u glavu. I ne samo meni nego i svim mojim drugovima a tek Grigoriju ako je za utehu duze je kleceo od mene u cosku ucionice,moj mladji bret mi rece da je peti padez od imenice pas-kuce,majka mi nije mogla ni reci i kave veze kucevni poslovi imaju sa petim padezom i koje od silnog posla imao vremena kuci da se bavi padezima.Pitao sam naseg prodavca u zadruzi a on mi objasni,,Ja kad vabim kuce kazem ku,kuc a kad ga oteram od sebe kazem ,,cibe,,.U tajnosti sam pitao i naseg popa a on se sav zbuni-Peti padez,peti padez,pa kolko padeza bre vi ucite,Sedam,Sedam boze me sacuvaj dete.
Nastavi cemo.

Vidi bogati rece prota Sarafim sedam padeza, pa sta vam rade ti ucitelji, eto vidis dete, neznam sta fali onolikoj francuskoj a tek engleskoj da naprave onolike imperije a nemaju do nijedan padez, eto recimo Turska onolika drzavetina a jopet nemaju ni padeza , e falim te boze sto ce biti od ove nase dece ceo ce im zivot proci razglabajuci dal je pseto ili kuce, toko se i prota zagleda u dajinu zamislen.Pa kao za sebe rece,, Eto ti ga, nekoliko okruga a tolko padeza, eh.
Eto ti primer Grigorija, jednom prilikom pita ucitelja, Druze ucitelju mogu li da idem u avliju,,.Ucitelj ce njemu mozes Grigorije ali ako pravilno pitas.A on ce tuc muc, drugovi dobacuju , nikako da kaze i na nekako sroci,, U avliju,, eto vidis Grigorije da mozes pravilno reci, idi slobodno a Grigori rece, sad je dockan ucitelju zvono samo sto nije.A sad i da ne spominjem , tacke ,zareze, uzvicnike , znak pitanja i koje kakvi drugi znaci koji idu u misaonu recenicu.Recimo neki voz na relaciji Beograd Nis koji treba da predje taj put, pa toje misaona recenica, sta ima tu da se prica, krenuo od Beograda i stigao u Nis i tacka.E nije tako moj brale , tu ti citava filozovija , stanice prijem putnika, skretnice, mozda treba da stane da se mimoidje sa drugim vozom itd.Vidis to su ti zarezi uzvicnici pitanjai ostalo, ne daj boze da nesto pozelisi u vezi istog izkazes misao.To je nauka prijatelju moj a do iste se ne stize lako, zato onaj ,, drenovak,, filozofski drezdi i mudro cuti kao zmija i piisne na neznanje.
Zato ja i dan danas imam muku gutam slova, zaboravljam znake ispustim sto sta valjda mi niko od vas nece zameriti ?.