Naopaka priča

Ssta li se uci u srednjoj , kad je vako u osnovnoj pomislim.Setih se sada glagola i menjanje istih uu ljudi moji, recimo glagol ,, skociti,, i to radni to bas pade ucitelju napamet, verovatno nas je gledao kroz prozor dok smo skakali po skolskom dvoristu, to mi prvo pade na pamet i koga bas da pita no Grigorija.Ajde Grigorije izmenjaj mi ovaj glagol po rodovima.Grigorije ustade i krenu, pa to je lako druze ucitelju rece, e pa kad je lako a ti kreni odgovara ucitelj.
Ja dzipam, ti dzipas, on dzipa, ona dziplje, mi dzipljemo,, O ooo Grigorije prekida ga ucitelj, sad ces bogami ti da dzipas i dzipas, pa dohvati prut pa udri, Grigorije bezi oko klupa a mi se svi smejemo od straha, pa kad ucitelj stade i rece, sad svi lepo ustanite ispruzite ruke i tako svi dobismo zbog smejanja po deset drenovaka.Nakon tog dogadjaja niko nije skakao nedelju dana po dvoristu, cak ni devojcice nisu igrale lastis.
Od tog dana nas drug Grigorije je dobio nadimak Dzipko i ostao mu je do kraja zivota, barem u sredini koja ga je poznavala ?.

Eh ,vidi sta ti je zivot, covek stvarno treba da je srecan pa da za zivota dobije kakav dobar nadimak.Obicno ljudi dobiju nadimak skracen od imena ili prezimena no postoje i razni drugi nadimci recimo po nekoj dogodivstini ili pak zanimanj ali bogami ima takvih nakaradnih da te je sramota izgovoriti u nekim mestima bilo je slucajeva da coveka nemozes naci a da mu neznas nadimak.
Prije nekoliko godina sam bio istrazivao temu o nadimcima i dosao do saznanja da postoji i knjiga nekog autora iz Vranja koji se bavio nadimcima iz Vranja i njegove okoline, neznam kako je sad ali u to vreme u Vranju nisi mogao naci coveka imenom i prezimenom ako mu nisi znao nadimak, eto ti cuda ali je istina.U vezi istog ispricacu vam jednu anegdotu od tog autora;
,, Trazio neki covek druga iz vojske po starom Vranju , po secanju iz price njegovog druga koji mu je kazao , mahalu i ime sokaka u kome zivi i on jednom prilikom boraveci u Vranje resi da ga poseti, kako nadje sokak i videsi neku decu da se igraju, upita ih za ime i prezime svog druga, najstariji medju njima rece mu da ga ne poznaju , okrenu se i nastavi igru, no namah se ponovo okrete i upita, jel bre jel ga vikaju nekako drugce tog tvog druga, covek se pocesa za vrad ko da se priseca pa rece, mislim, mislim da su ga zvali Mile vrteska, decak se nasmeja pa rece, eeeee sto ne kaza pre , pa to mi je tatko.

No tako mu to dodje, svako je od nas od ucitelja dobio po karakternim osobinama i po koji nadimak, uglavnom su to bili zoloski nadimci.Naprimer Sima Slon ili recimo Ljuba Orangutan koji je bio tako okretljiv , savitljiv i zivahan gde se taj samo verao i sta je sve preskakao da je za nas to bilo cudo a i vazda se levom rukom cesao za vrat te tako sa ponosom je nosio svoj nadimak, uzgred moram da spomenem Srecko Tvor koga je cela familija jurila da bi se barem jednom mesecno okupao, Stanko Magarac koji je u skolu doneo osobinu strpljenja kao i Magarac toliko je bio izvezban svi smo ga redom tukli da smo se izmorili a on je toliko bio revnosan na ovu osobinu da nije reagovao ni na razrednom vecu koje se zauzelo za njega.
I ako smo se kao odrasli trudili da ove zoloske nadimke koje smo dobili iz skole potisnemo ipak kadkad nam nije uspelo.Nece te mi verovati ali moram vam kazati da Ljuba Orangutan postao profesor gimnastike, Srecko Tvor drzi cuvenu drogeriju u Beogradu, Stanko Magarac postao prosvetni radnik a Vlajko Curan postao diplomata, eh sta ti je sudbina i nafaka.

No bilo ,kako bilo, bregovi oko naseg mesta su nemo posmatrali naizgled idilicni zivot koji se odvijao u ovoj naizgled suvoj dolini obasjani suncem i mesecom za koga noc nije imao tajne, pa i za mene samog koji je koracima deteta istrazivao coskove zivota nazgled bezbrizne ne sluteci dolazece izazove koje tada nisam mogao ni da sanjam zauzet decackim i skolskim obavezama.
Da, da Petko i to ne bilo kakav, vec zenski, samo iz razloga zato sto sam sa Brankom i Snezom polazio svakog jutra u skolu, imalo je doduse tu i nekih prednosti koje cu nazalost kasnije svhatiti.
Ovaj nas razred, koga je to bilo briga da je licio na kakav vod ili cetu i to u teskoj rovovskoj bici, osvajali smo rov po rov svaki naredni razred i ako je to bila neravnopravna bitka bolje opremljenog neprijatelja, ucitelj, nastavnici, roditelji pa cak skolski kurir i domar koji nas je cinkario o vanskolskim aktivnostima.U takvoj borbi, bice ranjenih a neki ce i pasti, bas jedan od ovih zadnjih postace pokrajnski sekretar komunisticke partije.
Recimo secam se casa Istorije, moj drug Dzipko je strasno mrzeo ovaj predmet, verovatno je i nastavnik znao inace zasto bi njega uveg prvo pitao.Deder Grigorije kaze nastavnik, nabrojmi sedam sekretara SKOJa, Dzipko dodje do tri i tu stane ni da mrdne, neko dobacuje iz srednjeg reda a Dzipko radosno kaze cetvrti je Vlada, na to se svi nasmejase, nastavnik ljut e moj Grigorije nije ni cudo sto neznas znajuci koste vi Simici
Dzipka je ovo strasno uvredilo i kopkalo, zato nije voleo ovaj predmet, uzgredno je zamrzeo ove sekretare a i sve ostale, skolskog sekretara Vladu, sekretara mesne zajednice Sretu.Nazalost sekretari  ce ostaviti dubok trag u njegovom zivotu a iz istog razloga dobrovoljno ce emigrirati u Kanadu.