Kormorani (i dr. ptice ribolovci) !

Lepo poce da zbori Eko Ljuba na pocetku ove teme, ali vide da bisere baca tamo gde ne treba pa odusta. Ko sto ti rece Mix za ceo zivot pored reke ti nisi video ovu pticu. To je sasvim normalno jer njoj sirotoj nije staniste ovde. tamo gde je zimovala verovatno joj je uticajem coveka ugrozeno staniste i prisiljena je da prelazi dalji put. dosla u ove nesrecne predele, gde ko god stran doso drzavni je neprijatelj br1, a kamoli ova lepa ptica. Zasto je ima toliko, zato sto smo desetkovali sve grabljivice, pa i one sto dele njeno staniste koje bi verovatno reagovale da ih ima vise, stiteci svoju teritoriju. sledeci faktor je onaj koji okom ne vidimo, a to su bolesti za koje ove ptice nemaju imuni sistem. I jos milion razloga zasto su sad one ovde. Jeste to tuzno Ervine sto nemamo strane pretnje, i ako nam ne treba jer se izlovljavamo sami, trujemo i tako dalje.. najgore je sto tu strada cestit svet... Ne znam samo dali je ovo forum koji treba da ceni humanost, cuveni slogan "uhvati i pusti" ili "upucaj i shutni"????

Sve u svemu hajduci i uskoci ako ovom sirotom narodu koji se samo hrani ribom nisu pojeli svu ribu budite ubedjeni da nece ni vama. A vi malo se tamo covecajte na ribokradicama i cuvajte to sto vam je od Boga kako jeste.

Zete,nemo se uzbudjavas,ako su stigli do Morave,dobrovoljno su dosli na streljanje.
Kad ih snime ovi nasi seljaci,lleeee llleeeeee,ovde ce i da ostanu

Bice prangijanja ko za Novu God.

Ova ptica je pre vise godina ugrozavala najjace ribnjake gde je tamanila mladj,alio rganizovala se ekipa koja je ''puskarala''oko ribnjaka par dana i oterala ih.

Znaci da su ove ptice bas inteligentne,sto dokazuje i onaj tvoj snimak gde saradjuju ,odnosno rade za coveka. Gledao sam ga odavno i odusevio se saradnjom mudrih ljudi i ptica,ono je dirljiv snimak za svakkog iole ljubitelja zivotinja.

Juce saznadoh da su ovi predatori dosli i u juzne krajeve.
Na delu Juzne Morave kod Leskovca i Vlasotinca trse ribu, kazu uglavnom skobalja.
A pored toga sto su zasticeni, zabranjen je i lov zbog vanrednog stanja u drzavi.
Inace nasi lovci takodje ne mare, samo da se puca na nesto...

Baš lepe vesti za Saleju

Madjo,gleda ce mo da navedemo ta jata da se ustreme kod tebe

E to nije loša ideja

Ja sam cuo price od lokalnih ribolovaca da su svracali i kod nas na Nisavu, ali se nisu dugo zadrzavali

Zagnjurili lepo 2-3 puta i kad su videli gde su dosli posvadjali se medjusobno smenili navigartora u jatu i otisli dalje. Ko vam je kriv kad imate ribe pa vam sad dosadjuju kormorani, mi smo taj problem reslili na veoma praktican i kod nas po svemu sudeci legalan/ne kaznjiv nacin.

---> Posto su kormorani strogo zasticeni pa ne mogu da se ubijaju - mi smo lepo pobili sve ribe - i sad nikakva leteca napast nam ne pravi probleme <---

PS. Oni ce nas da zajebavaju .. Pa nemamo mi dzaba min 15-20 god dugu tradiciju veoma uigranih harpunasa, bombasa i mrezarosa + raznih tovaca (kod nas se kormorani vode kao amateri)

NMilanovic ::

(kod nas se kormorani vode kao amateri)

Interesantan način za borbu protiv kormorana "pobiješ" sve ribe i nemaš problem !

ha ha ha ..Nmilanoviću ,slatko sam se nasmejao naš je narod inovativan

Ekolozi se dive prizoru jata kormorana koji su u stanju da unište potpuno riblji fond ,pogotovo na pastrmskim rečicama ,medjutim sa druge strane zanemaruju ekološku stranu priče da se upravo tim potpuno narušava ekosistem i da voda ostaje bez autohtonih stanovnika zarad toga što će kormorani da ne ostanu gladni.Drugar mi je rekao da je pročitao negde da je na neke dve rečice u HR ove godine potpuno uništen riblji fond pastrmke (na jednoj 90% a na drugoj 95% -ako se dobro sećam cifara)

Inače čuo sam sa jedne druge strane da kormorani nisu više zaštićeni već samo jedna podvrsta ,i da možeš bez problema da ga ubiješ kao i bilo koju drugu divljač .Ne znam provereno da li je tačno ali bi možda korisnici voda mogli malo bolje da se raspitaju u vezi toga.

Ekolozima treba jedans cas iz poznavanja prirode i motke....dao bih ja njima divljenje prema kormoranima, koji usput nisu vrsta koja je uobicajena za nase krajeve...kada bi im dali dve tri godine zaredom sacme u bulju obilazili bi oni ove nase vode...

Tvrdnju potkrpljuje cinjenica da od pre dve tri goidne su u gradu Uzicu (u centru) pocele svracati divlje patke, pa kako su bile divljenisu se zadrzavale niti ih je bilo puno....kako je vreme odmicalo bilo ih je sve vise i sve su manje bile plasljive, danas ih deca hrane hlebom i to je kao u zoo vrtu, kada vide babe i dede sa decom koja nose plasticne kese to je panika ko ce pre izaci iz vode i biti prvi u redu...tako i kormorani dok ih ne diraju bice ih sve vise.....

PS. I vidre su pocele silaziti u grad, nocu, video sam ih dosta puta zadnjih godina ali to nije alarmantno za gradski deo reke, nego je pokazatelj da u gornjim delovima vise ne moze da opstane jer nema dovoljno hrane...

Danas procitah u NOVOSTIMA da su kormorani na Drinskom jezeru u Malom Zvorniku pojeli blizu 40 TONA ribe!!!!I jos uvek ne verujem!

Bahat ::

I jos uvek ne verujem!

Ni ja...vjerovatno su ubili još toliko

Na Limu, Drini i drugim rekama povremeno zavlada jedno zlokobno stanje duha među ribolovcima, oličeno u grozničavoj, agresivnoj i razornoj zaslepljenosti i isključivosti, usmerenoj protiv velikih vranaca (kormorana). Javno traže od lovaca da ih potamane. Jedan prostodušno kaže u kameru: “mi ne želimo da ih uništimo, nego da ih nema.” Na pominjanje kormorana, pecaroše kao da hvata napad neke đavolske posednutosti – izbezume se, škrguću zubima, iskolače oči, pocrvene (neki preblede), teško dišu, postaju krvoločni i nasrtljivi. To ih hvata u talasima, kao delirijum malarije. Kad se učini da ih je prošlo, vrati se u još težem obliku.

Šta se desilo s onim dobroćudnim ljubiteljima prirode, ekolozima – čuvarima nezagađenih reka, ranoraniocima i romantičnim zaljubljenicima u mirno ogledalo vode nad koje se nadnose vrbe? U šta su se prometnuli oni setni usamljenici skloni meditaciji? Gde je nestala njihova poslovična tolerantnost i beskrajna strpljivost? Koja je zapravo njihova prava priroda, dr Džekil ili g. Hajd?

Zato, pre nego što se pozabavimo (stručno, ornitološki, profesorski) kobnim crnim tičurinama, žderačima ribe, hajde da prvo pogledamo ko su i šta su ti ribolovci, u sistemu u kome živimo i delamo vi i ja i svi ostali. Najpre, pecaroši su građani i poreski obveznici. Ravnopravni svim ostalima. Imaju svoja prava i obaveze u skladu sa zakonima. Organizovani su u udruženja rekreativnih ribolovaca. Od drugih građana se razlikuju po tome što naročito vole da pecaju ribu, za razliku od nekih drugih poreskih obveznika, koji više vole nešto drugo, pa su udruženi u drukčije organizacije. U Srbiji ne postoji društvo obožavalaca slobodnih, divljih, crnih kormorana ali, da postoji, imalo bi slobodu delovanja ne manju od ribolovaca. Razumete u kom pravcu idem? Ja lično, koliko volim da pecam, isto toliko obožavam da gledam, kibicujem kako brzi, snažni, vižljasti vranci lete, rone na dah, uspešno love ribu bez ikakvog savremenog alata i pribora. Za razliku od dokonih pecaroša, kormorani love ribu za održavanje golog života. E pa to hipotetično udruženje kormorandžija (mogao bih da ga osnujem ovih dana) obratilo bi se nadležnim upravama i imalo bi pravo da traži da mu se dodele vode Lima ili neke druge reke na korišćenje, u skladu sa Ustavom, zakonima i principom suverenosti i ravnopravnosti građana i Poveljom o ljudskim pravima. Zašto bi rekreativni ribolovci bili povlašćena grupa? Ima mesta i za jedne i za druge. Razumeli smo se dakle da su rekreativni ribolovci samo jedni od mogućih i privremenih neprivrednih korisnika vodenih resursa kao opšteg dobra. To pravo korišćenja im se oduzima u određenim slučajevima predviđenim zakonom i pravom svih građana na opšte dobro. Na primer, kada koriste ribolovne vode na način koji narušava ekosistem i biodiverzitet i njegove sastavne delove, poput je l’da kormorana iliti vranaca.

unnamed_zps319b4c98.jpgRat koji su pecaroši objavili, a boga mi i poveli protiv kormorana, uznemiravajući ih na noćilištima i gnezdilištima, plašeći njih i ostali živi svet nedozvoljenim pirotehničkim sredstvima, zatim govor mržnje i pozivanje rekreativnih i sportskih lovaca da ih puškama ubijaju, nije dakle utemeljen ni u zakonima, ni u građanskom sistemu jednakih prava, ni u nepisanom kodeksu ekološke etike, ni u zdravorazumskom prosuđivanju. Šta se onda dešava, jesu li ti ljudi poludeli? Da se ne bismo ogrešili o umerene, obaveštene, obrazovane i razumne ribolovce, treba reći da nisu svi oni tako zaslepljeni i isključivi, ali je, od halabuke koja se diže, teško procenjivati koliki je čiji udeo. Znate i sami, kad nemate argumente, onda počnete da galamite. U slučaju ozloglašenih, optuženih i osuđenih vranaca buka je zaglušujuća, možda baš zato da se ne bi, ne čuli, nego ni slušali argumenti druge strane. Po sistemu manije gonjenja, kad pecaroši vide u novinama ili na televiziji svoje katastrofične izjave o pošasti koju prouzrokuju kormorani, učini im se – dodatno uzbuđenim – da je to sve nekako bledo i neuverljivo, pa u sledećoj izjavi dosole i začine, dodaju još koju tonu progutane ribe i bar još hiljadu novih kormorana. Ubrzo počinju da veruju u svaku izmišljotinu koju su izgovorili. Blagonaklono smo gledali na tradicionalna bezazlena ribolovačka preterivanja i fantaziranja. Ova njihova kreativnost je međutim zloćudne prirode i niko nema prava da je dalje toleriše.

Šta je u korenu ove histerične pristrasnosti i divlje mržnje ribolovaca koji bi trebalo da love ribu ne za prodaju, ne za ishranu, nego iz rekreativnih pobuda, dakle iz zadovoljstva? Kažu ovako: kormorani prožderu zilion tona ribe, zar to nije strašno (i počinju da se tresu). Da, i? U čemu je problem? Jeste, jedu ribu, mnogo ribe. A šta bi drugo kormorani trebalo da jedu. Bog ih je stvorio da jedu ribu. Da, kažu rekreativci (već malo promuklo, ali i dalje povišenim tonom), ali jedu našu ribu! Neka idu drugde (kod nekih drugih pecaroša, moja primedba), mi ne želimo te tičurine ovde. Pardon, kako vašu ribu, odakle vam ta riba i kako znate da je vaša? Naša je – jer mi smo ovu reku poribljavali.

Ovde treba razjasniti da stvarno udruženja pecaroša poribljavaju reke na kojima pecaju, čak su i dužna da to rade. Ali to je samo zato da bi nadoknadila ili predupredila poremećaj u sastavu ribljeg diverziteta, pošto intenzivno love ciljane tzv. plemenite vrste riba. Nije reč dakle o vlasništvu nad ribom, nego o kompenzaciji za selektivno narušavanje ekosistema. Što je veći ribolovački pritisak, to su ove mere potrebnije. Pošto vode evidenciju ulova, udruženja to tačno znaju. Poribljavanje se, po zakonu, vrši pod strogim stručnim nadzorom i pod budnim okom nadležne inspekcije, a njegov jedini smisao je da se prirodi vraća ono što čovek uzima. U zakonu je doduše predviđena i šteta na ribljem fondu na ribolovnim vodama i naknada te štete, ali su tačno navedeni uslovi i okolnosti, kao i lica koja su odgovorna za izazivanje štete. Među tim licima kormorana nema.

Kod pecaroša je dakle na delu jedno duboko nerazumevanje sopstvenog mesta i uloge u sistemu odnosa Čovek–Priroda. Neshvatanje nekih od njih potiče iz neobaveštenosti, neobrazovanosti i drugih uskraćenosti, ali se bojim da ima mnogo onih koji namerno zamućuju vodu težeći da zadrže ni na čemu zasnovan privilegovan status. U njemu se ponašaju kao da su vlasnici ne samo riba u rekama, nego i samih reka, obala, pa čak i ptica koje lete po nebu. E pa nisu i u to i tako ne vredi da sami sebe ubeđuju. Reke su naše, ribe su naše i ptice su naše zajedničke.

Na kraju, malo o samim pticama. Kormoran ili veliki vranac je vrhunski ribolovac, ihtiofagni predator. Jeste, ždere ribu i to krupnu i u potpunom je saglasju s ekosistemom i ostalim članovima životne zajednice. Tu vladaju vrlo jednostavne jednačine: kada raste količina plena, povećava se broj grabljivaca. I obrnuto. Nije moguće drukčije. Ne može da bude malo ribe, a mnogo kormorana. Ko to neće ili ne može da shvati – taj je, da izvinite – glup. Jeste, kormorani ozleđuju krupnu ribu koja međutim ne propada, kako tvrde ribolovci, nego postaje dostupna manje brzim i manje uspešnim ribojedim životinjama. Takva je podela uloga u ekosistemu. To se uči u osnovnoj školi. Ako se ribolovci žale da je ribe sve manje, a kormorana sve više, moguća su dva objašnjenja: (1) ribolovci ne govore istinu, i (2) kormorani i pecaroši ne love iste vrste riba, pa je ribe koju jedu kormorani sve više, a pecaroških sve manje. U oba slučaja krivica nije do vranaca.
DSCF4368_zps2486e5ca.jpg